Састави ученика IV 3 на тему "Јесен"
|
Постављен плакат у IV3:
|
licne-zamenice-4-razred.ppsx | |
File Size: | 805 kb |
File Type: | ppsx |
Кликни сс за српски превод
Најуспешнији писмени задаци на тему "Јесен"
reci-stranog-porekla-u-srpskom-jeziku-_ruzica_vukelic.pptx | |
File Size: | 2301 kb |
File Type: | pptx |
Od pašnjaka do naučenjaka nov 3
Posted by Helga und Helga
Tekst koji smo obrađivali, a koji je odlomak iz knjige „Od pašnjaka do naučenjaka“ našeg poznatog naučnika Mihajla Pupina je nešto što je potrebno zapamtiti i iz njega učiti. Kao i tada, ni danas nije lako stići do cilja. Možda još i teže jer su se znanja namnožila pa je potrebno da učite više nego generacije pre vas. Potrebno je puno rada i zalaganja da bi jednoga dana bili obrazovani članovi društva, da bi obavljali posao koji volite, da bi obišli sva mesta koja želite. Ali znanje je bogatstvo, znanje treba da vam bude zadovoljstvo jer koliko znate toliko i vredite. Ono što majka govori malom Pupinu važi i danas:
„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.“
O Mihajlu Pupinu možete više pročitati na Vikipediji, na školskom kalendaru Dan po dan,
ili pogledajte kratki dokumentarni film o životu našeg naučnika.
Posted by Helga und Helga
Tekst koji smo obrađivali, a koji je odlomak iz knjige „Od pašnjaka do naučenjaka“ našeg poznatog naučnika Mihajla Pupina je nešto što je potrebno zapamtiti i iz njega učiti. Kao i tada, ni danas nije lako stići do cilja. Možda još i teže jer su se znanja namnožila pa je potrebno da učite više nego generacije pre vas. Potrebno je puno rada i zalaganja da bi jednoga dana bili obrazovani članovi društva, da bi obavljali posao koji volite, da bi obišli sva mesta koja želite. Ali znanje je bogatstvo, znanje treba da vam bude zadovoljstvo jer koliko znate toliko i vredite. Ono što majka govori malom Pupinu važi i danas:
„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.“
O Mihajlu Pupinu možete više pročitati na Vikipediji, na školskom kalendaru Dan po dan,
ili pogledajte kratki dokumentarni film o životu našeg naučnika.
|
|
"Зимски пејзаж" у саставима IV-3
Један зимски дан
Освануо је још један зимски дан. Чим сам отворила очи, погледала сам кроз прозор и видела кровове и дрвеће прекривено снегом. Отрчала сам до прозора и угледала велико бело пространство. Било је невероватно, снег је покрио све. Пожелела сам да изађем напоље и изашла сам, било је прелепо. Кровови кућа и зграда били су прекривени белином. Изгледали су као ледене снежне одаје, које су зрачиле својом ведрином. Зеленило изгледа тако раскошно под снегом! Понеко стабло није могло да издржи загрљај снега па се беспомоћно преврнуло. Трава постаде велико бело пространство. Град је постао некако другачији, непрепознатљив, тек понегде, понека сличност. Деца су једва дочекала да изађу напоље и уживају у зимским чаролијама. Свуда мноштво грудви и веселих белића. За неколико минута окупило се и моје друштво. Тада је почела права уживанција. Била сам срећна. Сваки тренутак за мене је био чаробан, све је подсећало на праву зимску идилу у којој сам и ја учествовала. Лончар Мануела IV-3 Зимски пејзаж
Гледам кроз прозор и видим пахуље које се пресијавају на светлу уличних сијалица. Оголело грање је добило лепо бело одело. Траву је прекрио бели прекривач који ме подсећа на шећерну вуну. Све је забелело и кровови кућа као да су добили нове, беле капе. Комшијске јеле добиле су нове, богате, беле бунде. Људи корачају по белом покривачу, а на лицима им је благи осмех. Чини се да је снег успео и њима да додирне детињство, што су га загубили док су одрастали. Све је некако нестварно и лепо као у бајци. Тако меко, перјасто и нежно. Толико је поглед са мог прозора прелеп, да сам на тренутак заборавила да сам у мојој топлој соби. И чини ми се као да сам се нашла у нестварном свету зимске чаролије. Игнац Маја IV-3 Један зимски дан
Једног зимског јутра, када сам устао, видео сам на прозору много снега. Само је чекао мене да дођем и ускочим у њега. Тако је све почело.... Позвао сам пријатеље да дођу, да се играмо. Био сам узбуђен што ћемо се играти и трчати по белом, нетакнутом прекривачу и на тренутак се осврнути и видети лепоте зиме: пахуљице које се нежно и полако спуштају на површину земље и дрвеће које је припремило сјајне, кратке беле хаљинице за ово годишње доба. Зубато Сунце се најежило и сакрило се иза крупних облака. Све то у мени ствара енергију и жудњу за игром. Другари су стигли. Одлучили смо да правимо снешка. Душан је донео лонац, а Стефан дугмад. Никола је понео шаргарепу коју је појео док смо се договарали. Сви су се смејали Николи, али мени није било смешно. Шеткао сам се унаоколо и размишљао: " Због Николе нема носа, како ћемо га сад направити?" Размишљао сам, размишљао и после неког времена синула ми је одлична идеја. Отишао сам кући и донео сам другу свежу шаргарепу. Тако смо решили проблем. Довршили смо Снешка и био је савршен. Сви заједно смо се сликали уз Снешка. Увек ћу памтити овај зимски доживљај. Милош Бачић IV-3 |
Зимске чаролије
Стигла је зима. Тада се деца радују, грудвају се санкају и праве снешка. Изашао сам напоље, позвао сам своје другове да се играмо на снегу. Правили смо грудве од прелепог, белог, сјајног снега и грудвали се. Много смо се забављали и дружили. Било је много смеха и забаве. Направили смо лепи, велики, бели, сјајни игло од снега. Све је светлуцало, било је као у бајци. Ову зиму ћу памтити дуго, као праву зимску чаролију. Пилиповић Раде IV-3 Зимски пејзаж
Једног хладног фебруарског јутра устао сам и кроз прозор угледао снег. Снежни облаци, као беле лађе, плове небом. Нежне беле пахуљице као балерине плешу у лету, док са великих висина, падају на улице и кровове кућа. Дрвеће је обукло беле хаљине, а траву је стегао мраз. Када све побели од снега једино се осмеси могу видети на дечијим лицима, али и на лицима понеког одраслог. Зима је деци омиљено годишње доба. Корица Страхиња IV-3
|
Један зимски дан
Зима је годишње доба коме се сва деца радују јер могу да уживају у разним играма на снегу.
Једног зимског дана изашао сам на улицу да се играм у снегу. Нежне беле балерине, ветар је расипао свуда наоколо. Све се око мене белело. Оголеле гране дрвећа попуњавао је снег, који је је све јаче падао. Скакутао сам по снегу и правио велике беле грудве и бацао их високо у небо. На олуцима кућа висиле су леденице као велики кристали.
Тог дана није у мојој улици било деце, па сам морао да се играм сам. Одлучио сам да направим великог Снешка Белића. Узео сам грудву и котрљао је све док није постала довољно велика за мог Снешка.
Моји поцрвенели образи и смрзнути прсти су ме пецкали од хладноће, али нисам хтео да одустанем.
Још једна велика грудва за главу коју сам тешко поставио на труп.
Био сам јако срећан када сам Снешка завршио.
Ноћ је почела полако да пада, а и ја сам био уморан, па сам ушао у кућу. Кроз прозор моје собе могао сам још мало да гледам и да се дивим свом Снешку Белићу.
Стефан Мијатовић IV-3
Зима је годишње доба коме се сва деца радују јер могу да уживају у разним играма на снегу.
Једног зимског дана изашао сам на улицу да се играм у снегу. Нежне беле балерине, ветар је расипао свуда наоколо. Све се око мене белело. Оголеле гране дрвећа попуњавао је снег, који је је све јаче падао. Скакутао сам по снегу и правио велике беле грудве и бацао их високо у небо. На олуцима кућа висиле су леденице као велики кристали.
Тог дана није у мојој улици било деце, па сам морао да се играм сам. Одлучио сам да направим великог Снешка Белића. Узео сам грудву и котрљао је све док није постала довољно велика за мог Снешка.
Моји поцрвенели образи и смрзнути прсти су ме пецкали од хладноће, али нисам хтео да одустанем.
Још једна велика грудва за главу коју сам тешко поставио на труп.
Био сам јако срећан када сам Снешка завршио.
Ноћ је почела полако да пада, а и ја сам био уморан, па сам ушао у кућу. Кроз прозор моје собе могао сам још мало да гледам и да се дивим свом Снешку Белићу.
Стефан Мијатовић IV-3
" Мали песници" пишемо песму - IV-3
Зима
Стигла је зима у мој град донела свој зимски сан. Веју, веју пахуљице беле кроз град чује се смех, радост свих нас. Јуримо снегом санкама брзим, до неба нам радост стигла. Вранеш Марија IV-3 |
Мој куца
Имама једног малог куцу који бдије код мене у срцу. Кад ме види он скаче и скаче понаша се као маче. Он има окице сјајне као кад у зору сунце гране. Много волим свога куцу који бдије у мом срцу. Наталија Саџак IV-3 |
Песма о мајци
Свакој жени, мајци ружу треба дати. Захвалити њоме будне ноћи њене, сузе проливене. Даривати је стално. Сваки дан по осмех један, мамин дан, тад је срећан. Лончар Мануела IV-3 |
Цртани филмови
Цртани филмови имају нестварних ликова
и пуно занимљивих трикова.
Може се понешто и научити
а да се не трба много мучити.
Понекад их гледају и одрасле особе,
а деца због њих не излазе из собе.
Цртане филмове волимо гледати,
одведу нас из света стварности,
у светове којима се можемо предати.
Цртани филмови дуги или кртки
увек су слатки.
Корица Страхиња IV-3